Našla sam svoje nebo u tvojim očima

Je t’aime. Aujourd’hui. Ce soir. Demain. Pour toujours. Si je vivais mille ans, je t’appartiendrais pour tous. Si je vivais mille vies, je te ferais mienne dans chacune d’elles.

22.06.2016.

Na kraju svake priče ti ostanu lijepi snovi.

Glavni razlog što sada pišem nije da bih se osjećala lakše i nešto tipa toga. Ubrzo mijenjam sredinu u kojoj ću živjeti. Dolaze novi ljudi, nove obaveze, novi grad, a on ostaje tu gdje je i sada. Ne mogu reći da se ne radujem, jer stvarno jedva čekam da vidim kako ću se snaći u ulozi studenta sa knjigom u ruci po cijele dane. Međutim, falit će mi svi oni srednjoškolski dani, najbolji prijatelji kojima sam beskrajno zahvalna na tome što su uradili za mene zadnjih mjesec dana, naši izlasci poslije škole po svim mogućim nargila barovima i obavezna kafa prije škole, naravno popraćena kašnjenjem na prvi čas bar 15 minuta. Falit će mi i sve sitnice, onaj školski bife i sva zezanja ispred škole. Čak i one svađe iz razreda, kojih je bilo baš često! Ali neka je, bar se imam čemu nasmijati i shvatiti da smo bili baš prava djeca, a ne sada kao ove generacije što dolaze. U petak se idem upisati na željeni fakultet,filozofski, odsjek za romanistiku; francuski i španski jezik. Idem sa budućom cimericom i nadamo se da će i taj korak u životu proći onako kako treba. Nemam neke bajne ocjene, znam da imam 5 iz francuskog sve četiri godine, to je ono što bi se trebalo najviše gledati, aBd. Nadam se da on neće doći u Sarajevo, kao što je rekao kad smo zadnji put bili zajedno, onako zagrljeni i sretni. Zadnji put sam ga vidjela utorak i nije prošlo baš bezbolno. Ne može ni proći kada u prolazu okrene glavu od mene i pravi se da me ne poznaje. A dobro znam da je sve to itekako isplanirano. Da to što je okrenuo glavu od mene je isključivo rezultat nečega što je sam sebi u glavu utuvio, a ne onoga što je zapravo istina. Ali, bez problema, neka sigurno zna da ja nikad neću okrenuti glavu od njega. Uvijek ću ga gledati, ma koliko gadosti mi je učinio. Ma koliko puta se vratio njoj i koliko puta se poželio vratiti meni svaki put kad bi ga ona ostavila. Sada osjećam da je sam, možda mu tako i treba, ali ne raduje me pretjerano to, nikada me tuđa nesreća nije veselila. Zaslužio je bit i sam i jadan i emocionalno uništen, a opet svaki put kad krenem spavati molim Boga da je sretan i da mu se ništa loše ne desi. A isto tako da postane bolja osoba, osoba u koju sam se ja zaljubila.


Stariji postovi

Našla sam svoje nebo u tvojim očima